Србија је последњих двадесет година прва у региону и друга у свету по исељавању младих и образованих људи. У периоду од 2007-2014 године иселило се око 300,000 људи, при чему је број оних који су отишли 2014. два пута већи од броја оних који су напустили Србију 2007. године. Просечан број емиграната из Србије у периоду од 2004. до 2016. године је 26,000 годишње, да би 2014. достигао рекордни број од 58,000. Није доступан податак колико се људи вратило у Србију, као што је недоступан податак и колико је људи напустило Србију, а да није ушло у међународне статистике.

Да се ситуација погоршава показује и недавно истраживање Светског економског форума, које је обухватило 140 земаља и показало да је Србија према капацитету да задржи таленте заузела зачеље и постала водећа у „одливу мозгова“. Интересовање младих за одлазак је, према његовој оцени, велико, а аргументе за такав тренд налази у чињеници да се увећава број захтева студената за професорске препоруке, потребне да би се аплицирало за стипендије у иностранству.

Према званичним статистичким подацима, Попису из 2011. године, из региона Јужне и Источне Србије је навећи број особа које раде/бораве у иностранству.

Уколико посматрамо занимања која обављају лица која су отишла из земље, у категорији високообразованих највише је запослено у области инжењерства, стручних сарадника и техничара.

Осим земаља западне Европе, пожељне дестинације су и Катар и Дубаи, а приличан број њих се окреће Русији. У односу на раније када су одлазили високошколци интернационалних занимања попут лекара, машинских инжењера и електроинжењера, последњих година армија високошколаца разних профила интересује за одлазак.

Од 2013. године је присутан стални пораст броја лекара који одлазе у иностранство. То су пре свега млади доктори, који не могу да се запосле након завршених студија, али одлазе и запослени специјалисти као што су хирурзи, радиолози и анестезиолози јер зарађују много више у иностранству. Број лекара који желе да оду у иностранство је у сталном порасту (Подаци Лекарске коморе у Београду). Према постојећим подацима, у 2015 години Лекарска комора београда издала је 366 сертификата добре праксе за одлазак у иностранство. У првој половини 2016 године издали су 299 сертификата.

Одлазак у иностранство у потрази за бољом и плаћенијом каријером и животом, Србију кошта према оцени стручњака, готово 30 милијарди евра, колико је дато на школовање око 100.000 високошколаца. Осим тога, одлазак младе високообразоване и високостручне радне снаге смањује способност земље да се развије.

На тржишту рада је ситуација таква да једино сигурно запослење у оквиру институција, а до посла код њих се долази партијском књижицом, а не завршеним факултетом. И када се још узме у обзир и константна неизвесност и притисак у окружењу у коме живимо, већина узима диплому и одлази.

Да би се ситуација променила, потребно је подићи квалитет и ефикасност образовног система и научне заједнице, као и успостављање адекватних веза између образовања, науке и привреде. Предуслов за то је промена система управљања науком и иновацијама, да се повећају улагања у тај сектор, али и унапредити међународну сарадњу у овом домену. Масован одлазак младих, пре свега талената, представља знак да држава не поседује одговарајућу стратегију развоја привреде и друштва, или ако је и поседује, да се таква стратегија не примењује.

Истраживање је спроведено у оквиру пројекта „Желим да останем у Србији“ у периоду од новембра 2016. до јануара 2017. године на 13 факултета Универзитета у Нишу.

Циљ истраживања је био, са једне стране, прикупљање и анализа информација о ставовима младих везано на начин студирања, њихове мотиве за студирање, односно даље школовање, очекивања везано за проналажење посла након студија, покретање сопственог бизниса, спремност за преквалификацију уколико не нађу посао у струци и ставове о перспективи младих у Србији уколико се не запосле у догледно време након завршеног школовања. Са друге стране, циљ је био прикупљање и анализа статистичких података о студентима на Универзитету у Нишу током последњих 5 година, као и анализа података о запошљавању високошколског кадра у последњих пет година према подацима Националне службе за запошљавање.